Čaj sa otrovom

 2.odlomak

Prilikom jedne šetnje, blizanci su odlučili da provedu neko vreme sedeći na debelim granama bukvinog drveta. Tiho su se popeli. Razgovarali su o tome kako ne veruju da će se njihova maćeha ikada promeniti prema njima. 

Par minuta kasnije, ugledali su dvojicu seljana, koji su seli na travu, pored drveta. Seljani nisu spazili blizance, te su se upustili u razgovor, koji je bio vezan za Pavela i njegovu decu. 

„Jadna ona deca, koja žive pod krovom one veštice, Arsenije.“, rekao je jedan od njih.“

„Arsenija nije u stanju nikoga da voli.“, rekao je drugi.“ „Ta žena je zla i pokvarena. Ubila je prvog muža, da bi uspela da nasledi njegovu imovinu, a za zločin se nekažnjeno izvukla.“

„Pa, naravno, izvukla se nekažnjeno, jer su svi njeni ljubavnici posvedočili da je bila van svog imanja, kada je njen muž izgoreo u ambaru. Izvukla su je lažna svedočenja. Od nje se svašta može očekivati. Ne bi me začudilo, ako pokuša da naudi i deci svog drugog muža, ukoliko smatra da su joj smetnja što su pod njenim krovom. 

„Ja ne verujem da bi ona bila u stanju da po drugi put ubije, jer ako se jednom izvukla da ne odgovara za zločin, ne verujem da bi ponovo rizikovala.“

„Nikad se ne zna.“

Posle svega što su čuli, blizanci su počeli da se plaše maćehe. Kod kuće su ocu rekli šta su saznali o Arseniji i molili ga da napuste Arsenijino imanje, ali on nije želeo. Govorio im je da čvrsto veruje da Arsenija nije ubila svog prvog muža, da ona nije u stanju da počini neko zlo, već da se o njoj šire laži po selu. Međutim, blizanci se nisu slagali sa očevim rečima, i dalje su strahovali od maćehe.

Cena knjige: 300 dinara.