Siže romana "Pismo iz Pariza" i romana "Pismo iz Sen Tropea"

 

Dva romana u jednoj knjizi

 "Pismo iz Sen Tropea"

Žarko i Sofija su u braku. Sofija se oseća srećno pored svog supruga, ali svesna je toga da bi bila srećnija kada bi joj suprug saopštio da je spreman da se ostvare kao roditelji. Sofijina majka nije zadovoljna što se njena ćerka udala za čoveka koji odlaže roditeljstvo, Žarka smatra nezrelim. Kad god se čuje sa ćerkom, o Žarku govori mnogo toga što Sofija ne želi da čuje. Sofija ponekad gubi volju da razgovara sa majkom, jer joj postane dosadno da se prepire sa njom. Neočekivani poziv iz Sen Tropea, učiniće da Žarko pristane da se brine o bolesnom rođaku, koji mu je obećao da će mu ostaviti svoje nasledstvo. Sofija ni ne sluti da će nakon tog poziva nastati promene koje će poremetiti njen život.

"Pismo iz Pariza"

Žaklina živi u Nišu, diplomirala je francuski jezik i književnost, nije se zaposlila u struci. Dobija ponudu da hladne dane provede u jednom selu, kako bi Žani davala časove francuskog jezika. Žana želi da savlada učenje francuskog jezika, a potom da se pridruži bratu, koji živi i radi u Parizu. Žaklinini roditelji smatraju da će Žaklini biti dosadno na selu i da će vrlo brzo da se vrati kući. Žaklini na selu život krene neočekivanim tokom. Kao jedna gradska devojka, ubeđena da joj se u jednom zabačenom selu neće dogoditi nešto posebno, počinje da doživljava nešto što nije očekivala da bi mogla doživeti. 

Bogdan, Žanin brat, nezodovoljan je vezom sa Francuskinjom. Počelo je da mu smeta mnogo toga u vezi nje. Razočaran u nju, kao i u to što njegova devojka najviše misli o novcu i predaje se porocima, razmišlja da prekine sa njom. 

Za naručivanje, možete me kontaktirati na sledeći način:

0629716163

Instagram: danijel8927

E-mail: danijel2789@gmail.com

Facebook: https://www.facebook.com/dani.danijel.92  

Pismo iz Pariza

Pismo iz Pariza 

(odlomak)

„O čemu toliko razmišljaš?“, supruga je Svetomira prenula iz misli, čim je prišla prozoru i primetila njegov zamišljeni pogled.“ 

„O našoj deci.“, odgovorio je Svetomir i okrenuo se ka svojoj supruzi.“ „Celoga života smo se trudili da ih na isti način vaspitavamo, a toliko se razlikuju, tačnije Žana i Bogdan se mnogo razlikuju od Božidara.“

 „Kada deca počnu da odrastaju, u glavi formiraju razne svoje ideje koje žele da ostvare. Koliko god da se roditelji trude da svu svoju decu vaspitavaju na isti način, dogodi se to da deca rade nešto što im roditelji nikada nisu savetovali da rade. Sećaš se samo koliko je Bogdan bio opsednut time da ostvari svoju najveću želju, da živi i radi u Parizu. To mu je i uspelo. Čak i da nije imao našu podršku, i tada bi uspeo u svojoj nameri. I Žanu su takve misli zaposele. To nisam bar od nje očekivala. Kada je bila srednjoškolka i stanovala u Leskovcu, mislila sam da će naći nekog Leskovčanina i udati se za njega ili da će seudati za nekoga iz našeg sela, a ona to nikada nije htela. Želja joj je da se uda za nekog Francuza, kada bude otišla u Pariz. Kada bude otišla da se pridruži bratu, biće mi jako teško, podjednako teško kao što mi je bilo teško kada je naš stariji sin odlazio, ali moraćemo i s tim da se pomirimo i da poštujemo volju naše ćerke, kao što smo poštovali volju našeg starijeg sina.“ 

„Nedostaje mi naš sin. Nedostajaće mi i naša ćerka, kada bude u Francuskoj. Za utehu mi je što će bar naš mlađi sin ostati sa nama. Božidar sigurno nikada neće da poželi da živi i radi u nekoj drugoj zemlji.“ 

„Hvala Bogu što nećemo ostati sami. Barem će naš mlađi sin ostati sa nama. On voli selo, seoski život i taj život ne bi menjao za život u gradu.“

 „Po karakteru, Božidar je poput mene i tebe. Jako je vezan za svoje rodno selo i nikada ne bi voleo da menja mesto boravka, kao što ti i ja nikada nismo hteli. On će se oženiti i ostati da živi sa nama.“ 

„To me jako raduje. Ja nikada nisam bila za to da neko od naše dece ode da živi i radi negde drugde. Znam da ima roditelja kojima je drago da im neko od dece radi u nekoj inostranoj zemlji, radi veće zarade, ali ja tako nešto nikada nisam želela.“ 

„Ti i ja smo, draga moja, oduvek bili zadovoljni onim što imamo.“ 

„Tako je, dragi moj. Nikada nismo rekli da nam nešto fali, da smo nezadovoljni životom, da želimo više od onoga što imamo.“  

Cena knjige: 300 dinara.

Za naručivanje, možete me kontaktirati na sledeći način:

0629716163

Instagram: danijel8927

E-mail danijel2789@gmail.com

Facebook: https://www.facebook.com/dani.danijel.92 

Pismo iz Pariza-Pismo iz Sen Tropea

 

Dva romana u jednoj knjizi.
"Pismo iz Pariza"
Žaklina je diplomirala francuski jezik i književnost. Nije joj se posrećilo da se zaposli u školi. Dobija ponudu od jednog čoveka, da provede zimu u njegovom selu, kako bi njegovoj sestri davala časove francuskog jezika. Rešivši da prihvati ponudu, Žaklina odlazi na selo. Njen život počinje da se menja tokom kakav nije očekivala.

"Pismo iz Sen Tropea"
Sofija je udata za Žarka. Njen suprug nije spreman da imaju dete, ali ona pristaje da odlože roditeljstvo. Sofija predaje francuski jezik. Njen suprug je završio isti fakultet kao i ona, ali nije bio te sreće da se zaposli u školi. Žarko radi u tekstilnoj fabrici, postaje prilično depresivan zbog toga. Kada Žarko ode u Sen Trope da se brine o bolesnom ujaku, mnogo toga će se promeniti u njegovom i Sofijinom životu.

Odlomak iz priče "Čaj sa otrovom"

 Odlomak iz priče "Čaj sa otrovom" 

Priča je objavljena u knjizi "Na krilima slobode"

„Deco, ne stičite utisak kao da je Arsenija neka zla žena, kojoj neće biti po volji što ćete živeti na njenom imanju. Ona se, prema vama, ponaša hladno i strogo, jer se plaši da ćete se previše opustiti i da je nećete dovoljno poštovati i slušati, ukoliko počne sa vama blago i nežno da postupa, još na početku. Vremenom ćete se uveriti koliko je ona divna žena. Već mi je rekla da vas od srca prihvata u svoj dom, ali će samo iz početka biti malo uzdržana, stroga i hladna, tako da nema razloga da stičete pogrešnu sliku o njoj.“  

Početkom jeseni, Pavel i Arsenija su se venčali. Arsenija, svojim ponašanjem, nimalo nije pokazivala srdačnost i dobrodušnost prema deci. Kada je Darija, jednom prilikom,  pokušala da započne razgovor sa maćehom, maćeha ju je strogo pogledala i besnim tonom rekla:   

„Zar misliš da ja imam vremena da razgovaram sa tobom? Meni ne treba društvo dece. Zar ne vidiš da radim? Zauzeta sam pletenjem, a kada nešto radim, i ti i tvoj brat da mi se sklonite od očiju.“  

I od tada, Darija više nije ni pokušavala da započne razgovor sa maćehom.  

 * 

Prilikom jedne šetnje, blizanci su odlučili da provedu neko vreme sedeći na debelim granama bukvinog drveta. Tiho su se popeli. Razgovarali su o tome kako ne veruju da će se njihova maćeha ikada promeniti prema njima. Par minuta kasnije, ugledali su dvojicu seljana, koji su seli na travu, pored drveta. Seljani nisu spazili blizance, te su se upustili u razgovor, koji je bio vezan za Pavela i njegovu decu.  „Jadna ona deca, koja žive pod krovom one veštice, Arsenije.“, rekao je jedan od njih.“

„Arsenija nije u stanju nikoga da voli.“, rekao je drugi.“ „Ta žena je zla i pokvarena. Ubila je prvog muža, da bi uspela da nasledi njegovu imovinu, a za zločin se nekažnjeno izvukla.“  

„Pa, naravno, izvukla se nekažnjeno, jer su svi njeni ljubavnici posvedočili da je bila van svog imanja, kada je njen muž izgoreo u ambaru. Izvukla su je lažna svedočenja. Od nje se svašta može očekivati. Ne bi me začudilo, ako pokuša da naudi i deci svog drugog muža, ukoliko smatra da su joj smetnja što su pod njenim krovom."

 „Ja ne verujem da bi ona bila u stanju da po drugi put ubije, jer ako se jednom izvukla da ne odgovara za zločin, ne verujem da bi ponovo rizikovala.“  

„Nikad se ne zna.“  

Posle svega što su čuli, blizanci su počeli da se plaše maćehe. Kod kuće su ocu rekli šta su saznali o Arseniji i molili ga da napuste Arsenijino imanje, ali on nije želeo. Govorio im je da čvrsto veruje da Arsenija nije ubila svog prvog muža, da ona nije u stanju da počini neko zlo, već da se o njoj šire laži po selu. Međutim, blizanci se nisu slagali sa očevim rečima, i dalje su strahovali od maćehe. 

Cena knjige je 300 dinara. Knjigu možete naručiti na Facebook profilu: https://www.facebook.com/profile.php?id=100077828142811 

Takođe, možete me kontaktirati na br.0629716163 ili na e-mail: danijelgenov89@gmail.com ili na Instagram profilu: danijel8927

Odlomak iz romana "Pismo iz Sen Tropea"

 

Odlomak iz romana "Pismo iz Sen Tropea"

Žarko se vratio u petnaest časova, u vreme kada je Sofija već razmišljala da postavi ručak. Spemila je supu i ispržila goveđe šnicle. Aleksandra se nije dugo zadržala kod Sofije. Dok je Žarko ulazio u kuhinju, Sofija se prisećala razgovora sa Aleksandrom, koja je drugačije od njene majke postupila kada joj je rekla da je Žarku dala predlog da napusti posao. Aleksandra je rekla da bi mu najbolje bilo da napusti posao i umesto što sebi zdravlje narušava u toj fabrici, da se bolje pobrine da pronađe neki bolji posao i da ne treba da razmišlja o tome šta će reći okolina. Aleksandra je bila od onih osoba koje nikada nisu marile za time šta okolina priča. O njoj su pričali da ne može da se skrasi sa jednim momkom, da se često upušta u seksualne odnose sa raznim muškarcima, ali njoj nije smetalo to što se pričalo.  

„Kako je bilo sa prijateljima?“, upitala je Sofija, dok je njen muž sedao za sto, naspram nje.“ 

„Našli smo se samo ja i Ivan. Ostali nisu mogli da dođu. Ispričao sam mu ono o tvom predlogu, a pre toga o svom depresivnom stanju.“

 „I šta je rekao?“ 

„Rekao je, da je na mom mestu, postupio bi onako kako si ti predložila i da si u pravu što si mi predložila da napustim posao i da se izdržavamo od tvoje plate, dok ne nađem ili neki bolji posao ili onaj najbolji za mene, a najbolji bi bio rad u nekoj školi.“ 

Sofija se ponadala da je Ivan imao uticaja na Žarka i da ga je ubedio da posluša njen predlog.

 „I šta si ti odlučio?“, upitala je Sofija.“ 

„Ja sam ti rekao šta sam odlučio. Ne dolazi u obzir da dopustim sebi da me žena izdržava. Ivanove reči nisu učinile da se predomislim.“

 „A ja sam se baš ponadala da je on imao uticaja da se predomisliš. Sutra je ponedeljak. Bilo bi lepo kada bi sutra javio da se više nećeš tamo pojavljivati.“ 

„Bilo bi lepo kada bi mi sada neko javio da ću dobiti posao u nekoj školi, pa bih tada sa radošću napustio rad u onoj fabrici. Molim te, Sofi, ne insistiraj. Neću da živimo samo od tvoje plate.“ 

 „Mene nervira to što razmišljaš šta će okolina reći.“ 

„Meni je to jako bitno.“ 

„Ali meni nije. Nego, Žarko, nećemo se prepirati oko toga. Možda ćeš mi, kada se najmanje budem nadala, reći da si odlučio da prihvatiš moj predlog.“

  Žarko je bio ubeđen da se neće predomisliti. 

    U vezi naručivanja knjige, možete me kontaktirati na Facebook profilu https://www.facebook.com/dani.danijel.92 ili na e-mail danijel2789@gmail.com ili na broj 0629716163

Ukratko o pričama iz knjige "Na krilima slobode"

 

Ukratko o pričama:

Na krilima slobode: Nakon završetka fakulteta, Oliver odlučuje da se osamostali i preseli, uprkos protivljenju roditelja. Nezadovoljan je što mu se roditelji previše mešaju u život.

Na vrhu provalije: Velizar i Leonora se tajno sastaju, njeni roditelji se protive njihovoj vezi i čine sve da ih razdvoje. 

Gramofon i televizor: U jednom selu je uvedena struja sredinom šezdesetih, glavni lik priče želi da mu otac kupi gramofon i televizor, dok otac to odbija. 

Čaj sa otrovom: Darijo i Darija su odrasli sa ocem, bez majke. Kada im se otac oženi, maćeha će odlučiti da ih se reši. Dariju se ukazuje prekrasna vila i govori mu kako da spreči tragediju koju je osmislila zla maćeha.

Putovanje u šezdesete: Luka voli da se osami na selu, daleko od gradskog urbanog života, sluša muziku sa starog gramofona. Jedne večeri, sanja neobičan san, nešto što bi voleo kada bi moglo u stvarnosti da mu se dogodi. 

Baletan: Isidor želi da upiše školu za balet, njegovi roditelji se protive. Dolazak njegove tetke, promeniće mnogo toga u njegovom životu.

Sudbine tako slične: Melina i Balša se sreću nakon nekoliko godina, oboje vezuje tužna sudbina.

Student u kući duhova: Andrija se doseljava u ukletu kuću, opsednutu duhovima. 

Ninin povratak: Nina se udaje za Italijana. Njeni prijatelji se čude zašto je prekinula kontakt sa svima i smišljaju razne priče o njoj. 

Dozivanje u ponoć: Ivka kupuje kuću u selu gde se pojavljuju vile i vilenjaci. U ponoć je doziva vilenjak. Jedna komšinica je posavetovala da se ne odaziva vilenjaku i ne viđa sa njim, jer ako bude izašla, može nešto loše da joj se dogodi.

Distanciranje: Glavni lik se distancira od rodbine koja ga kritikuje.

Portret: Petar je od detinjstva želeo da sazna ime svog oca. Na neočekivani način saznaje istinu o svom poreklu. 

Predskazanje u snu: Savki pokojni suprug u snu uvek predskazuje nešto loše. 

Knjiga "Na krilima slobode" je na popustu. Cena: 300 dinara. Kontaktirajte me na e-mail danijel2789@gmail.com ili na broj 0629716163.

Pismo iz Pariza

 Odlomak iz romana "Pismo iz Pariza"

Svetomir je stajao pored prozora dnevne sobe i posmatrao krupne pahulje, koje su padale. Od prethodnog dana, Donja Ržana, a i u susedna sela, bila su prekrivena snegom. Temperatura je naglo pala. Uzeo je šoljicu sa prozorske daske, otpio gutljaj toplog čaja od majčine dušice i spustio šoljicu na prozorsku dasku. Razmišljao je o dvojici svojih sinova, Bogdanu i Božidaru, kao i o ćerki Žani.  Bogdan, Svetomirov stariji sin, nakon što je završio srednju školu za kulinarskog tehničara u Leskovcu, čvrsto je odlučio da napusti Jugoslaviju i ode da živi i radi u Francuskoj. Bilo mu je devetnaest godina kada je sa svojim najboljim prijateljem iz razreda otišao u Pariz, tamo gde su dugi niz godina radili roditelji njegovog prijatelja. Bogdan se, za vreme srednjoškolskih dana, maksimalno trudio da što bolje nauči francuski jezik. Francuski jezik je učio još od petog razreda osnovne škole, ali najviše pažnje mu je posvećivao kada je krenuo u srednju školu. Ostali predmeti mu nisu bili toliko bitni, kao predmet francuski jezik. Jezik je učio i tokom letnjih i zimskih raspusta. Na selo je donosio sa sobom rečnike i raznu literaturu na francuskom jeziku. Učenje mu je lako išlo. Za sebe je govorio da je ekspert za strane jezike. Čak je i ruski jezik znao, ali ne tako dobro kao i francuski. Još na početku srednje škole, imao je san da jednog dana otputuje u Francusku, da se zaposli u Parizu i započne neki znatno drugačiji život. Francuski jezik je zavoleo slušajući na radiju francusku zabavnu muziku i gledajući francuske filmove u bioskopu. Još od malih nogu, gnušao se seoskih poslova i seoskog načina života. Nije voleo ni zemljoradnju, ni stočarstvo, niti je želeo da ceo svoj život provede na selu. Smatrao je da njegovo rodno selo, Donja Ržana, ima najlepšu prirodu na svetu, ali to nije značilo da bi zbog lepote prirode bio spreman da život provede u tom mestu. Njegovim roditeljima se nije dopalo što želi da živi i radi u nekoj drugoj zemlji, daleko od njih, ali nisu ga sprečavali u tome, smatrajući da svako svoju sreću treba da traži tamo gde misli da će je naći, tamo gde misli da će mu život biti bolji. Svi u kući su plakali, kada je napustio selo i pošao u Francusku. Bili su svesni toga koliko će im nedostajati, ali pomirili su se s tim da će morati da živi daleko od njih, jer je tako svojevoljno odlučio. I njemu je bilo žao što će biti daleko od svoje porodice, ali njegova želja da živi i radi u Parizu bila je jača od svega, i ni zbog čega nije želeo da promeni svoju odluku. Nedavno je napunio trideset godina. Za sve te godine koliko je već boravio u Francuskoj, često je slao pisma svojoj porodici, ponekad im detaljno pišući o svom životu. Iz pisama su saznali da je zadovoljan svojim životom u Parizu, da je zadovoljan što se zaposlio u jednom od najekskluzivnijih hotela, da mu prija posao kuvara, jer je to jedino čime je želeo da se bavi još pre nego što je upisao srednju školu. 

Knjigu možete naručiti po ceni od 300 dinara. Možete me kontaktirati na e-mail danijel2789@gmail.com ili na broj 0629716163